Featured

Osmehom izmami neciji osmeh

Da li ste znali da se svakog 10. Januara obelezeva svetski dan smeha? Ja sam to danas saznala i zelela sam da to podelim sa vama. Zelela sam da vas podsetim da se nasmejete danas, makar na kratko, ali da bude iskreno, onako od srca. I ako mozda postoji neko ko veruje da nema razloga da se nasmeje, ja znam da ima. Sada cu vam i ispricati kako ja to znam i kako sam ja to shvatila da svaki covek, u svakom trenutku, ima razloga da savije svoje usne i ulepsa svoje lice.

Da li vam se nekada dogodilo da vam prodje ceo dan a da se niste nasmejelali cak ni na trenutak? Iskreno, meni jeste. Ja svaki taj dan racunam kao da nije ni postojao. Jer znam da tog dana nisam uradila apsolutno nista sto je vredno secanja. Takav dan nema svrhu i nema nikakvu lepotu. To je dan koji se nikada nece vratiti a ostao je potpuno neiskoriscen. To vam je isto kao kada ne ispisete jednu stranicu svoje sveske, a ne mozete da se vratite da je popunite vec morate da nastavite dalje, i onda, kada jednog dana dodjete do poslednje stranice, mozda ce se desiti da ce vam zatrebati jos koja prazna strana kako biste ispisali sve sto ste hteli, ali tada ce vec biti kasno. Zato nemojte da vam dani prolaze bez da u tom danu ne ucinite barem jednu stvar koja ce ga obeleziti i uciniti da bude jedan od onih koje je vredelo ziveti. Cenite svaki trenutak koji vam je Bog dao. Nemojte da dozvolite sebi da se sutra kajete zbog necega sto ne mozete promeniti. Jer to je nesto sto vam i te kako moze uticati na buducnost, u losem smislu.

Razloga za osmeh je puno. Kada ustanete ujutru, razmislite malo o blagodatima koje zivite. Ako imate krov nad glavom, to vam je jedan razlog za osmeh, ako ste zdravi i ako imate zdravu porodicu to vam je jos jedan razlog za osmeh, ako imate prijatelje oko sebe, ako imate dorucak na stolu, ako imate uslove za obrazovanje… sve su to razlozi za srecu, sve su to razlozi za osmeh i na svemu tome moras da budes zahvalan. A znas li zasto? Zato sto postoje oni koji bi sve dali da mogu da imaju nesto od navedenog, ali nemaju. Razlog za osmeh treba da ti bude i to sto citas ovo, jer ima onih kojima je vid uskracen, a ti si imao tu cast da svako jutro pogledas kroz prozor i svojim ocima se uveris da greje sunce, ili se mozda sprema nevreme. Dises. Cak je i to razlog za osmeh. Jer mnogo je onih koji nisu uspeli da zive onako kao su hteli a vec su napustili svet. A ti si tu, ziv si jos uvek, ceo svet je tvoj i nada jos uvek postoji. SVE DOK DISES, RAZLOG ZA OSMEH POSTOJI.

Znate li kada sam ja sve ovo shvatila?

Pre odredjenog vremena, moja profesorica je organizovala grupnu posetu savezu za slepu i salabovidu decu. Poseta je bila predvidjena za srednjoskolce, kako bismo se upoznali sa tom decom i kako bismo saznali nesto vise o njima i njihom nacinu zivota. Taj dan nikada necu zaboraviti. Ovo vam sada najiskrenije kazem. Jer zaista, tog dana sam potpuno promenila pogled na svet. Kada smo stigli tamo ocekivali smo postidjenu decu, bez samopouzdanja, bez zelje za obrazovanjem, zelje za zivotom, volje za komunikacijom sa nama… Ali kada smo usli kod njih i videli ih… zaista nisam mogla da verujem koliko su to pozitivi ljudi koji i te kako vole zivot. I onda kada sam dosla kuci nisam dugo mogla da dodjem sebi. Razmisljala sam puno i dosla do zaljucka da je u 90% slucajeva povod za nasu nesrecu, nezahvalnost. Jer sam ja bas tog dana, od tih predivnih ljudi naucila, sta znaci biti zahvalan. Od ljudi, za koje sam verovala da ne znaju sta je sreca, naucila sam sta znaci biti srecan. Od tih ljudi sam naucila kako da zavolim zivot. Tog dana sam videla najvise iskrenih osmeha na jednom mestu. I zaista cu tim ljudima zauvek ostati zahvalna.

Od tog dana cesto razmisljam o njima, zelala bih da im ponovo odem u posetu, da se smejemo zajedno, da naucim od njih jos mnogo toga, da im pricam o necemu sto, mozda, oni ne znaju. Zelim da delim osmehe sa drugima, jer verujem da je osmeh jedini ispravan put do ljudskog srca. Ja cak i kada idem ulicom imam naviku da se osmehnem ljudima u prolazu, onako blago, vozacu koji me pusti da predjem ulicu, putniku u autobusu koji sedi do mene, zeni koja prodaje zito za ptice na trgu, prodavacici u prodavnici, prosjaku na ulici, bebama u parku, deci na igralistu… I verovali ili ne, vecina ljudi mi uzvrati toplim osmehom i onda mi bude puno srce, jer sam izmamila nekome osmeh na lice.

Sada kada ste ovo procitali, zelim da premotate film u glavi i setite se koliko ste se puta danas nasmejali. Ako se niste nasmejali nijednom, ucinite to sada, jer zapamtite, SVE DOK DISETE, IMATE RAZLOG ZA OSMEH.

Posle kise dodje duga

I kada nam se cini da nema izlaza, da je sve crno i da nam ide bas lose… ne smemo da prestanemo da verujemo da posle svake kise dodje duga. To vam sada malo zvuci kao klise, ali zaista je tako. Tuga je cesta pojava, sasvim legalna i sasvim normalna. Definitivno je ne zelimo u svom zivotu i verujemo da je suvisna, ali jedno moramo da shvatimo, BOG SVE DAJE SA RAZLOGOM.

Ispricacu vam nesto iz licnog iskustva. Pre mozda samo 6 meseci zivela sam zivot koji svaki tinejdzer moze da pozeli. Zaista sam imala sve, predivnu porodicu, svi smo bili zdravi, imali smo sve sto nam je bilo potrebno. Imala sam super prijatelje, prosek ocena u skoli 5,0… zaista sam zivela lepo. Po zavrsetku skolske godine pocele su da mi se desavaju cudne stvari. Nekako meni u tom periodu nerazumljive. Cesto bih se zatvarala u sobu ne zeleci apsolutno nikoga pored sebe. Gomila misli bi mi se roila u glavi. Svet u kome sam zivela 17 godina, od jednom mi je postao skroz nerazumljiv. Nisam videla poentu u mnogo cemu. Od drustvenih mreza, preko medija, politike, ratova koji su se desavali u svetu ove godine, desavanja po gradu i odnosa medju ljudima. Nisam mogla da se pomirim sa cinjenicom da upoznajem svet, a jos vise sa tim da taj svet nije ni nalik onome sto sam ja zapravo mislila da jeste. Iskreno, moje stanje tada mi se ni najmanje nije dopadalo. To zatvaranje u sobu, osecaj neobjasnjivog straha i brige zaista su bili nesto sto mi se prvi put u zivotu desava i nikako nisam mogla to da prihvatim. Pokusavala sam da se izvucem iz toga, izasla bih ponekad sa prijateljicom, sela bih uvece sa porodicom ali sam primecivala da sam sve vreme napeta i da mi to jednostavno ne prija. I onda bih se ponovo zatvarala u sobu. Za sve to vreme jako malo sam se smejala, a najgore od svega je sto nisam znala sta je pravi razlog tome. Mesec dana od pocetka tog mog neobjasnjivog stanja neocekivano sam otisla na odmor, bila sam sa sestrom i njenom drugaricom. Resila sam da tamo odem samo sa jednim ciljem, da razmislim o svemu i pronadjem resenje. Guglala sam na internetu i videla da zapravo mnogi ljudi prolaze kroz isto, od poznatih licnosti do random ljudi koji pisu o tome. Ta pojava se zapravo javlja redovno kod ljudi. To je nesto sto vise nije tabu tema i o tome se pise i prica bas cesto. Kada sam dobro izguglala sve sto sam mogla na tu temu shvatila sam da postoji mnogo nacina da se resim toga i da to zapravo nije nista strasno. Dosla sam do zakljucka da nije problem u dustvenim mrezama, medijima, politici, ratovima i odnosima medju ljudima. Vec u mom pogledu na sve to. Od kako sam to shvatila redovno sam se edukovala o svemu sto mi je stvaralo nedoumice, citala sam puno knjiga o samopouzdanju, ljubavi prema zivotu, pogledima na svet. Takodje sam cesto pratila kanal Ane Bucevic- Safari duha. Od nje sam naucila da je svet onakav kako mi gledamo na njega. Od srca vam preporucujem njen kanal. Mnogo toga mozete nauciti. Od kako sam pocela da resavam svoju situaciju, radeci na tome, nisam ni primetila sa sam se vec polako izvlacila iz te situacije. Vec posle mesec dana ponovo sam sedela u dnevnom boravku sa porodicom, redovno se cula sa drugaricom. Slusala veselu muziku. Ali sada sa mnogo vise znanja. Vise na svet ne gledam crno jer sam naucila kako da gledam na njega ispravno. Vise ne osudjujem drustvene mreze, sad se edukujem o njima i koristim ih na pravi nacin ne bi li barem malo doprinela boljoj strani istih. Vise na ratove ne gledam zaleci narod koji strada vec pomno pratim desavanja ne bi li saznala vise i pronasla odgovore na pitanja. Od naseg zaljenja taj narod nece dobiti mir kojem tezi. Ali sam naucila da postoji bezbroj nacina kako da im se pomogne. Takodje mozda izvucemo pouku iz svega toga i da otvorimo oci i konacno vidimo pravu istinu. Jer jedino nam to moze koristiti. Vise ne razmisljam o odnosima medju drugim ljudima vec se fokusiram da ja izgradim najbolje moguce odnose. Sada to radim mnogo opreznije, jer me je ova situacija naucila da su tu kada su ti zaista potrebni samo oni ljudi koji zaista zasluzuju tvoje vreme, ljubav i paznju. I verujte mi, zaista sam zahvalna na svemu sto mi se desilo. Jer da mi se nije sve to desilo, ja nikada ne bih posvetila toliko vremena i paznje sebi, ne bih se trudila da ucim o samopouzdanju, zivotnim vrednostima, pravim prijateljima, drustvenim mrezama, politici… Ne bih naucila sve ovo sto mi je danas otvorilo i oci i srce samo za prave stvari. Ne bih otkrila savrsene pisce poput Luize Hej i Ane Bucevic, cije knjige i dan danas citam ne bi li naucila jos vise i osvestila samo ono sto mi moze koristit.

Ja sam iz moje price izvukla najbolje i zahvalna sam Bogu na svemu. Moja duga je sada tu. I zapamti, ako ti dovljno zelis da vidis dugu, nijedan oblak ne moze biti dovoljno gust, niti previse crn da prekrije njene divne boje.

Nova Godina, Novi Pocetak

Zdravo svima.

Ovo je moj prvi post na blogu i moram da priznam da sam jako uzbudjena. Upravo je prosla ponoc. Konacno smo zakoracili u 2019. godinu. 

Ne znam za vas, ali meni je Nova godina uvek znacila novi pocetak. Tako je i ove godine. Moram da priznam da sam u godini koja je vec sada iza nas naucila mnogo toga. Svoje znanje koje sam stekla, sada za jednu godinu starija, sa drugacijim pogledom na svet zelim da na najbolji moguci nacin iskoristim u godini koja nam sledi. Ove godine naucila sam da su najsrecniji oni ljudi koji sami kreiraju svoj zivot. Zato sam ja resila da u buducnosti budem proizvod svojih odluka. Pre neki dan sam cula jednu neverovatnu recenicu koja je u meni osvestila zapravo sve ono sto sam znala ali je odzvonila u mojoj glavi tako da me je po prvi put uverila u svako slovo. Ta cuvena recenica glasila je ”Ceo tvoj zivot se zaista moze promeniti u samo jednoj godini, samo moras da volis sebe dovoljno da znas da zasluzujes vise, da budes hrabar dovoljno da trazis vise, i da budes disiciplinovan dovoljno da radis za vise.” WOW…  Pa zar je to zaista toliko tesko? Hajde da ove godine volimo sebe! Hajde da budemo hrabri! Hajde da ovaj put budemo disciplinovani i da ne odustajemo! Hajde da ove godine ucinimo nesto dobro za sebe! Neka ovaj blog svedoci nasim uspesima u ovoj godini. ZAJEDNO CEMO OVU GODINU UCINITI LEPSOM.<3